Unesite povećanje, odnosno smanjenje doze suplemenata koji sadrže vitamin D
dana nedeljno
dana nedeljno
dana nedeljno
dana nedeljno
dana nedeljno
dana nedeljno
ZinoShine+ |
0
|
/puta nedeljno |
Xtend/Xtend+ |
0
|
/puta nedeljno |
BalanceOil+/Vegan/AquaX |
0
|
/puta nedeljno |
Protect+ |
0
|
/puta nedeljno |
Essent+ (softgels) |
0
|
/puta nedeljno |
Od drugog dobavljača - /puta nedeljno |
0
|
/puta nedeljno |
Unesite povećanje, odnosno smanjenje doze suplemenata koji sadrže vitamin D
dana nedeljno
dana nedeljno
dana nedeljno
dana nedeljno
dana nedeljno
dana nedeljno
ZinoShine+ |
0
|
/puta nedeljno |
Xtend/Xtend+ |
0
|
/puta nedeljno |
BalanceOil+/Vegan/AquaX |
0
|
/puta nedeljno |
Protect+ |
0
|
/puta nedeljno |
Essent+ (softgels) |
0
|
/puta nedeljno |
Od drugog dobavljača - /puta nedeljno |
0
|
/puta nedeljno |
Datum:
Zemlja:
Pol:
Datum:
Zemlja:
Pol:
According to EFSA:
1. DHA contributes to the maintenance of normal brain function
2. EPA and DHA contribute to the normal function of the heart
According to EFSA, vitamin D:
3. contributes to normal absorption/utilization of calcium and phosphorus
4. contributes to normal blood calcium levels
5. contributes to the maintenance of normal bones
6. contributes to the maintenance of normal muscle function
7. contributes to the maintenance of normal teeth
8. contributes to the normal function of the immune system
9. has a role in the process of cell division
Merenja i računanje
Nekoliko studija pokazuje da profil masnih kiselina lipida koji cirkulišu u krvnom sistemu predstavlja sliku našeg unosa masti preko hrane, odnosno sliku našeg celokupnog zdravlja [23, 24, 25, 26, 27]. Masti koje su prisutne u krvi pokazuju koju vrstu masti naš organizam koristi za proizvodnju energije i razvoj ćelija, uključujući ćelijske membrane i tkiva. Esencijalne omega-6 i omega-3 masne kiseline, odnosno linolna kiselina (LA) i alfa-linoleinska kiselina (ALA), moraju da se unesu preko hrane jer ih organizam ne proizvodi. Esencijalne omega-6 masne kiseline, odnosno linolnu kiselinu (LA), koju unosimo preko hrane naš organizam pretvara u omega-6 masne kiseline, odnosno arahidonsku kiselinu (AA). Esencijalne omega-3 masne kiseline, odnosno alfa-linoleinsku kiselinu (ALA), koju unosimo preko hrane naš organizam pretvara u omega-3 eikozapentaenoinsku kiselinu (EPA) i omega-3 dokozaheksaenoinsku kiselinu (DHA), kao što je prikazano na Slici 1. Međutim, ALA kiseline iz biljnih izvora se ne pretvaraju u dovoljnoj količini u EPA i DHA kiseline iz morske hrane. Zato EPA i DHA kiseline moramo da obezbedimo direktnim unošenjem morskih proizvoda.
Omega-6 i omega-3 masne kiseline čuvaju se ili skladište u ćelijskim membranama. Kada se omega-6 i omega-3 masne kiseline, kao što su omega-6 arahidonska kiselina (AA), omega-3 eikozapentaenoinska kiselina (EPA) i omega-3 dokozaheksaenoinska kiselina (DHA), propuste kroz ćelijske membrane, one se pretvaraju u moćne lokalne „hormone”. Ovi lokalni „hormoni” kontrolišu upalne procese i omogućavaju neometanu kontrakciju mišića u celom telu. Upravo od proizvodnje ovih lokalnih „hormona” zavisi da li je naša ishrana antiinflamatorna ili nije. Drugim rečima, nivoi AA, EPA i DHA kiselina od kojih potiču ovi hormoni pokazuju kakva je naša ishrana. Ukoliko se naša ishrana tokom dugog vremenskog perioda bazira na namirnicama koje nisu protivupalne, onda je naše zdravlje ozbiljno ugroženo.
Istraživanja su pokazala da Eskimi koji žive na Grenlandu mogu da se pohvale dobrim zdravljem srca, što je naučnike navelo na zaključak da je za to zaslužna velika zastupljenost ribe u ishrani ovih ljudi i da riba zapravo ima zaštitnu funkciju [28]. U Holandiji je sprovedeno ispitivanje u kome je učestvovalo 852 sredovečnih muškaraca koji su jeli najmanje 30 g ribe nedeljno tokom 20 godina i kod kojih je ustanovljeno da imaju dobro zdravlje srca, za razliku od muškaraca koji nisu jeli ribu [29]. Slično istraživanje je sprovedeno i u Čikagu gde je 2100 muškaraca jelo najmanje 35 g ribe dnevno tokom 30 godina i kod kojih je ustanovljeno da imaju dobro zdravlje srca, za razliku od onih koji uopšte nisu jeli ribu [30]. Kada je reč o zdravlju srca, jedno od najvažnijih dejstava omega-3 masnih kiselina, odnosno EPA i DHA kiselina iz morske hrane, konkretno ribe, jeste sprečavanje ventrikularne fibrilacije, a potom i srčanih napada u okviru primarne i sekundardne prevencije [31].
Slika 1. Metabolizam i pretvaranje omega-6 linolne kiseline (LA) u omega-6 arahidonsku kiselinu (AA) i biljne omega-3 alfa-linoleinske kiseline (ALA) u omega-3 EPA i DHA kiseline iz morske hrane
Nivo omega-3 masnih kiselina, odnosno EPA i DHA kiselina iz morske hrane važan je parametar u brojnim zdravstvenim procesima, naročito onim koji su povezani sa načinom života. Za više informacija o optimalnom nivou omega-3 masnih kiselina i njihovoj ulozi u prevenciji bolesti, pročitajte literaturu navedenu pod 6, 8 i 32. Omega-3 eikozapentaenoinska kiselina (EPA) iz morske hrane je najvažnija omega-3 masna kiselina koja je prisutna u mišićima i jetri, dok omega-3 dokozaheksaenoinske kiseline (DHA) najviše ima u očima, semenicima i celebralnom korteksu. Omega-3 masne kiseline DHA neophodne su za normalno funkcionisanje i razvoj mozga i mrežnjače, naročito kod prerano rođenih beba. Pošto je neophodna za prenatalni razvoj mozga, DHA kiselina čini 40% fosfolipida ćelijske membrane i ćelija mozga. Pravilno unošenje DHA kiseline ima pozitivan uticaj na celokupno zdravlje, uključujući razvoj mozga i mrežnjače, usporavanje procesa starenja, formiranje memorije, funkcionisanje sinaptičkih membrana i fotoreceptora, kao i neuroprotektivno dejstvo. [10, 33, 34].
Slika 2. Neuravnotežena ishrana i hrana koja može uzrokovati upale u organizmu
Slika 3 pokazuje da među prvih 45.331 uzoraka koje smo analizirali u našoj laboratoriji, većina osoba ima neuravnotežen odnos omega-6 (AA) i omega-3 (EPA) masnih kiselina i da je potrebno da promene način ishrane. Isti zaključak smo izveli i posle analize 400.000 uzoraka (od juna 2019. godine).
Slika 3. Poželjno je da ravnoteža omega-6 (AA) i omega-3 (EPA) masnih kiselina bude ispod 3:1, što se podudara sa poželjnim nivoom omega-3 masnih kiselina.
Uravnotežen odnos omega-6 i omega-3 masnih kiselina važan je za održavanje normalnog razvoja ćelija i tkiva (homeostaza), ali takođe pomaže organizmu da kontroliše upalne procese. Ove masne kiseline su preteča lokalnih „hormona”, kao što su prostaglandini, leukotrieni i tromboksani, koji regulišu upalne procese i omogućavaju neometanu kontrakciju i opuštanje mišića.
U velikom broju slučajeva, način života dovodi do disbalansa omega-6 i omega-3 masnih kiselina u našem organizmu, a kao posledica toga suočavamo se sa brojnim zdravstevnim problemima. Za više informacija o važnosti ravnoteže omega-6 i omega-3 masnih kiselina, uključujući prevenciju bolesti, pročitajte literaturu navedenu pod 7, 12 i 16. Pravilna, antiinflamatorna i uravnotežena ishrana sa izbalansiranim unosom omega-6 i omega-3 masnih kiselina je od ključne važnosti za zdravlje svih trudnica i njihovih beba, jer je za pravilan razvoj mozga i nervnog sistema bebe potrebna izbalansirana količina omega-6 i omega-3 masnih kiselina koje beba dobija preko majke [35, 36]. Dobro izbalansiran unos omega-6 i omega-3 masnih kiselina dalje pospešuje mentalno zdravlje, nervni sistem, rad srca i sistema za cirkulaciju, kao i stomaka, creva i pluća, pa čak i kože (videti Istraživanje, razvojni projekti).
Slika 4. Uravnotežena ishrana
Kada je reč o zdravlju ljudskog organizma, arahidonska kiselina (AA) je najvažnija omega-6 masna kiselina. Ona inicira proizvodnju lokalnih, odnosno tkivnih hormona koje podstiču omega-6 masne kiseline, kao što su prostaglandini, tromboksani i leukotrieni. Ovi tkivni hormoni učestvuju u upalnim procesima u organizmu i glavni su uzročnik bola. Upala je fiziološki proces koji služi kao odgovor na oštećenja tkiva uzrokovana infekcijom ili povredom. Celokupna funkcija akutne upale je zaštita tela od oštećenja tako što se ograničava napredovanje infekcije ili uticaja oštećenja tkiva. Stalne (hronične) upale mogu biti štetne za organizam.
Indeks AA kiseline pokazuje izmerenu vrednost omega-6 masnih kiselina, odnosno arahidonske kiseline (AA) u vidu procenta od ukupno izmerenih masnih kiselina. Dobra prosečna vrednost kreće se u rasponu od 6,5 do 9,5%, pri čemu je optimalna vrednost 8,3%. Kod nekih pojedinaca postoji genetska predispozicija ka niskom nivou AA kiseline koji je manji od 5% (na skali predstavljeno žutom ili crvenom bojom), dok je kod nekih drugih ovaj nivo iznad 10% (na skali predstavljeno žutom ili crvenom bojom). Prva grupa će možda želeti da poveća unos arahidonske kiseline (AA) putem bolje ishrane, dakle ješće više jaja, mesa i životinjskog mesa koje potiče od životinja čija je ishrana bazirana na žitaricama, npr. pileće meso, dok će druga grupa ljudi izbegavati namirnice bogate AA kiselinom.
Procenat AA kiseline je faktor koji ima važnu ulogu prilikom obračunavanja naših vrednosti u nekoliko slučajeva i ako je vaša vrednost za AA kiselinu ispod 5% ili iznad 12%, ona će imati neželjeni efekat na neke druge vrednosti koje takođe izračunavamo i koje su prikazane u vašim rezultatima.
Slika 5. Ciljna vrednost arahidonske kiseline izražena u procentima iznosi 8,3%
Na osnovu uzoraka prikupljenih od 42.489 osoba koje smo analizirali u našim laboratorijama, većina ima optimalan nivo AA kiseline, kao što se vidi na Slici 5. Zaključak je isti nakon analiziranja 369.000 uzoraka od aprila 2020. godine.
Nizak nivo AA kiseline može biti posledica poremećenih aktivnosti enzima u sintezi AA kiseline (Slika 1) ili neadekvatnog unosa omega-6 linolne kiseline (LA) ukoliko se nečija ishrana bazira na namirnicama bez masti ili je reč o niskomasnoj dijeti. Niski nivoi AA kiseline mogu dovesti do učestalijih infekcija ili sporog zarastanja rana [37, 38].
Kada je reč o fluidnosti ćelijske membrane, prvih 45.329 uzoraka koje smo analizirali u našoj laboratoriji pokazuju da kod većine ispitanika ne postoji ravnoteža i da treba da promene način ishrane, kao što je prikazano na Slici 6. Isti zaključak smo izveli i posle analize 400.000 uzoraka (od juna 2019. godine).
Slika 6. Poželjno je da fluidnost ćelijske membrane bude ispod 4:1.
Sastav i struktura ćelijske membrane je od ključnog značaja za zdravlje ćelija, a samim tim i celog tela. Sa jedne strane, membrana treba da bude dovoljno čvrsta da obezbedi zdravu ćelijsku strukturu. Sa druge strane, ona mora da bude i dovoljno fluidna, odnosno propustljiva kako bi hranljive materije ušle a štetne izašle, ali i kako bi se omogućio slobodan protok ćelijskih receptora u fosfolipidima koji čine dvosloj u membrani ćelija. Ćelijski receptori u fosfolipidnom dvosloju imaju vezivnu ulogu, odnosno služe kao stanice za smeštaj i čuvanje hormona i drugih bioaktivnih hranljivih materija koje utiču na život ćelija. Jedan takav primer su lipoproteinske čestice koje pomažu u transportu holesterola kroz krvotok i prenose masne kiseline i druge masti iz jetre do ćelija. Žuti protein na vrhu lipoproteinskih čestica (Slika 7) vezuje se za receptor na površini ćelijske membrane i prenosi masne kiseline i druge masti do ćelija. U idealnim uslovima, ćelijski receptori se slobodno kreću po površini membrane kao čamac na vodi.
Slika 7. Ćelijski receptori koji se slobodno kreću i lipoproteinske čestice koje pomažu u transportu holesterola kroz krvotok prenose masne kiseline i druge masti iz jetre do svih ćelija u organizmu.
Slika 8 pokazuje da kada je reč o mentalnoj snazi i to prvih 45.331 uzoraka koje smo analizirali u našoj laboratoriji, kod većine osoba postoji disbalans i potrebno je da promene način ishrane. Isti zaključak smo izveli i posle analize 400.000 uzoraka (od juna 2019. godine).
Slika 8. Poželjno je da mentalna snaga bude 1:1
Slika u nastavku teksta pokazuje da smanjenje ove vrednosti značajno utiče na određeni broj faktora koji su povezani sa raspoloženjem i osećajem blagostanja [39]. Postoji mnogo dokaza koji upućuju na zaključak da disbalans u profilu masnih kiselina može da prouzrokuje depresiju [40, 41]. Omega-3 masne kiseline, odnosno EPA i DHA kiseline iz morske hrane takođe mogu da stabilizuju raspoloženje [42, 43].
Dnevni unos od 3 g omega-3 masnih kiselina, odnosno EPA i DHA kiselina iz morske hrane tokom 3 meseca značajno umanjuje osećanja besa ili anksioznosti kod zavisnika od nedozvoljenih supstanci, u poređenju sa grupom koja je primala samo placebo [44]. Nekoliko kliničkih studija pokazuje da se kognitivne sposobnosti poboljšavaju ukoliko se poveća unos antiinflamatornih omega-3 masnih kiselina, odnosno EPA i DHA kiselina iz morske hrane [45, 46, 47]. U detinjstvu i u poznom životnom dobu izuzetno je važno unositi dovoljnu količinu omega-3 masnih kiselina (EPA i DHA kiseline) jer one regulišu rad mozga. Nedovoljna količina omega-3 masnih kiselina u ovim periodima života povezuje se sa nemogućnošću učenja i pamćenja, kao i sa promenama raspoloženja.
Pretpostavlja se da, kada neurotransmiteri stimulišu neurone, dolazi do proizvodnje i otpuštanja i omega-3 masnih kiselina (EPA i DHA) iz morske hrane i omega-6 masnih kiselina, odnosno arahidonske kiseline (AA) iz ćelijskih fosfolipida, koji se zatim pretvaraju u energiju u mozgu, što dovodi do proizvodnje čitave serije bioaktivnih jedinjenja, kao što su prostaglandini, tromboksani, leukotrieni, lipoksini, resolvini i protektini, uključujući neuroprotektin D1 iz slobodne DHA kiseline. Ovi bioaktivni lokalni „hormoni” mogu da modifikuju i utiču na nekoliko puteva u mozgu koji su povezani sa neurotransmiterima, kao što su serotonin i noradrenalin, koji utiču na broj otkucaja srca, te na acetilholin, transmiter koji ima važnu ulogu za održavanje pažnje, kao i na dopamin, koji je važan za učenje i povezan je sa osećajem nagrade u mozgu [48, 49, 50].